Naravno da su ovi zapisi deo naše prirode da ostavimo neki trag za sobom, iz ovog ili onog razloga, osobito ako je lep, ali, takođe je moj skroman pokušaj da se zahvalim svim onim dobrim ljudima, žiteljima Mirija, kolegama i svakako mojoj dragoj porodici bez kojih se svi ovi susreti i momenti nikada ne bi dogodili.

Autor

Iz zbirke PRIČE BEZ MESEČINE

Kratke pantalone

U ono doba, kao neki imperijalista, voleo sam da nosim kratke pantalone. U to doba bio sam najbogatiji dečko na svetu. Ceo svet je bio moj, imao sam sve što sam hteo. Teški kapitalista, zar ne! Mlad, lep i bogat!… Kao… nikad… kasnije… brrrrr…

Jednom tako, obučem ja kratke pantalone moga brata, one sa kosim džepovima, plave, sjajne, moje omiljene i šetam li šetam okolo po ulicama mog lepog grada. A narod gleda i ništa ne vidi u tim kratkim pantalonama. Trčim, skačem, vičem a oni... ništa.

Ceo dan sam sedeo na ogradi, gledao u blentavi, slepi narod i pitao se šta će oni tu?

Okrutna priroda, valjda.

Čista panjevina.

Ne! Čista govedina.

Ali, srećom, bilo mi je sve jedno, bili su matori i ružni a deci to ne smeta.

Kasnije, kupili su mi duge pantalone ali nisu više nikada bile tako dobre i po meri kao one kratke. Nešto je uvek manjkalo.

PRIČE BEZ MESEČINE možete pročitati OVDE

Ribolov na otvorenom

Nisam neki strastan ribolovac ali po nekada se otisnem i na more.

Jedan trip je bio malo drugačiji nego standardni.

Naš ortak, Markos, jednom prilikom, pita mene i Klausa, oćemo li jedan vikend na ribarenje sa njim.

Markosov otac, grk poreklom, ribario je celi radni vek. S oca na sina, i Markos se time bavi, bolje rečeno, bavio. Sada to radi na malo, samo vikendom ili kada mu treba ekstra kinta. Riba je ovde najskuplja namirnica.

Hoćemo mi. Gde?

Neka mala naseobina oko 300km na sever, Green Head, Zelena Glava!

Ništa lepše nego pučina plava!

Priču RIBOLOV NA OTVORENOM možete pročitati OVDE